Pre nego što potpišete ugovor sa novim partnerom, pošaljete robu na odloženo plaćanje ili odobrite valutu, isplati se provesti petnaest minuta na onome što o njemu govore javni registri. U Srbiji je toga dosta, javno je i besplatno.

1. Pronađite firmu u registru APR-a

Krenite od matičnog broja — osmocifrenog broja koji privredno društvo dobija upisom u registar. To je njegov osnovni identifikator: ne menja se pri promeni naziva, sedišta ni vlasništva. Ako imate samo naziv, pretražite po njemu i proverite da je reč o pravoj firmi — sličnih poslovnih imena ima mnogo, a registar sadrži i firme čije se ime piše ćirilicom i one koje ga pišu latinicom.

Gledajte tri stvari: status, datum osnivanja i pravnu formu. Juče osnovan d.o.o. sam po sebi nije loš znak, ali znači da o njemu nemate nikakvu istoriju na osnovu koje biste odlučivali.

2. Pogledajte status pažljivo

Registar razlikuje četiri stanja i razlika među njima je suštinska. Aktivan je uobičajeno. U likvidaciji znači da su vlasnici pokrenuli gašenje firme — ona i dalje posluje, ali sa ciljem da prestane. U stečaju znači da je postupak pokrenut zbog nesposobnosti plaćanja i da vaše potraživanje ulazi u red. U prinudnoj likvidaciji je poseban slučaj: firma se gasi po sili zakona, po pravilu zato što je predugo bila u blokadi ili nema zakonskog zastupnika.

Od nešto više od 133.000 privrednih društava u registru, oko 125.000 je aktivno, a preostalih približno 8.600 je u nekom od tri postupka gašenja. To je otprilike jedna od petnaest firmi — dovoljno često da provera ima smisla.

3. Proverite blokadu računa

Ovo je najbrži i najkonkretniji signal koji možete dobiti besplatno. Narodna banka Srbije javno objavljuje registar dužnika u prinudnoj naplati: da li je firma trenutno u blokadi, koliki je ukupan iznos i — što je najkorisnije — koliko je dana bila u blokadi tokom poslednjih pet godina.

Jedna kratka blokada od pre tri godine je nešto sasvim drugo od hiljadu dana blokade koja i dalje traje. NBS izričito navodi da su ti podaci zvanični i da se mogu koristiti bez posebnog zahteva za izdavanje potvrde.

4. Pročitajte finansijski izveštaj

Finansijski izveštaji se predaju APR-u i javni su. Gledajte ukupan prihod, neto rezultat i pre svega kapital: ako je kapital manji od akumuliranog gubitka, obaveze premašuju imovinu.

Sam izostanak izveštaja je signal. Otprilike 87% privrednih društava ima predat izveštaj — nedostatak ne znači automatski problem, ali kod firme koja posluje godinama i ništa nije objavila, to je pitanje koje vredi postaviti.

Jedna važna napomena o brojevima: APR objavljuje iznose u hiljadama dinara. Prihod od 479.623.523 u izvornom podatku znači 479,6 milijardi dinara, ne 479 miliona. Ovde se ti iznosi prikazuju preračunato, u punim dinarima.

5. Ako je firma u stečaju, pogledajte i sam postupak

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavljuje tabele stečajnih postupaka: nadležni privredni sud, broj rešenja, datum otvaranja i ime stečajnog upravnika. Tamo se vidi i da li je postupak u toku, obustavljen ili zaključen — što registar APR-a sam po sebi ne govori.

Šta iz svega toga sledi

Nijedna od ovih stavki nije odluka sama za sebe. Zajedno daju sliku dovoljno jasnu da odlučite hoćete li tražiti avans, skratiti rok plaćanja ili jednostavno ući u posao. I sve su javne — nikome ne morate tražiti dozvolu da pogledate.